Grupna izložba
NATURE & ART
10. oktobar – 28. oktobar 2018.
transformArt gallery
Svetog Save 8, 11000 Belgrade
PRIRODA I UMETNOST KAO MOGUĆNOST RADIKALNE UMETNIČKE PRAKSE
Nature & Art projekat se bavi odnosom priroda–umetnost–čovek. U ovom odnosu, umetnost preuzima ulogu medijuma u pokidanoj vezi između čoveka i prirode. Proces nastanka umetničkog dela poistovećuje se sa prirodnim procesom, stvarajući jedan potpuno novi kulturni model.
Oskar Vajld je jednom izjavio: „Priroda ne radi ništa drugo, sem što kopira umetnost.” U kontekstu ovog promišljanja i rada, proces nastanka umetničkog dela je identičan prirodnom procesu nastanka života. Nepredvidljiv je i posledica je velikog truda. Bez obzira na sveprisutnu entropiju, priroda uvek iznova rodi. Život i stvaralaštvo su direktno povezani sa ovim procesom.
Izložba “Priroda i umetnost kao mogućnost radikalne umetničke prakse” analizira logiku nastanka potrebe za ovakvom umetničkom praksom i predstavlja metodologiju umetničkog istraživanja koja je posledica poimanja vremena u kome živimo. U istraživanjima postupno dolazimo do termina „slikati prirodom” koji se nameće kao definicija ove umetničke metodologije.
Kao reakciju na agresivno okruženje banalizacije svega i ubrzane entropije, ovaj životni i umetnički koncept se nametnuo kao logično rešenje. U sveopštoj kakofoniji informacija koje dnevno dobijamo, nameće nam se ključno, životno-ekološko pitanje našeg opstanka. I materijalnog i duhovnog. Čitava egzistencijalna konfuzija se neminovno odražava i na polje umetnosti. Umetnički radovi su sve komplikovaniji i zahtevaju slojevita objašnjenja, proučavanja, diskusije i analize.
Zaključak je da život putem umetnosti treba pojednostaviti, svesti ga na prirodni proces. Umetnički proces, u tom slučaju, mora biti isti kao prirodni. Oni moraju biti jedno. Kultura koja nastaje iz ovog jedinstva, putem umetnosti, harmonizuje društvo i čini ga mogućim.
Kibernetika je nauka o održivim sistemima. Ona govori da su najefikasniji sistemi u prirodi njeni najjednostavniji sistemi. NJihova entropija je najmanja.
Oni zahtevaju najmanje utrošene energije. Binarna postavka stvari jednog elementarnog sistema je prirodna postavka. Ona je osnova i života, i umetnosti. Naprosto, civilizacija je došla do nivoa kada više ne može dalje. Ništa joj u svojoj komplikovanosti više nije jasno i mora ponovo pronaći jednostavne, primarne modele koje je ispustila i zaboravila. Oni su tu, u njenom neposrednom okruženju, u prirodi.
Ti prirodni modeli se putem umetnosti i kulture življenja mogu približiti čoveku. Zaustaviti galopirajuću entropiju i gubitak vremena putem primera u umetnosti. Dokazati da se može živeti i stvarati u saglasju sa prirodom. To jeste jedna vrsta revolucije. Ali većina ljudi pretpostavlja da je revolucija akt agresije usled nagomilanog nezadovoljstva određenim društvenim sistemima. Ovakva revolucija je tiha i posledica je evolucije upornog stvaralaštva pojedinca i društva u kome on živi i stvara.
Jozef Bojs na primeru ruže najilustrativnije opisuje ovaj proces. Ruža je revolucija u prirodi. Nestvarna je. Uvek je iznenađenje i uvek je drugačija i nova. Nastaje od trnovite stabljike koja odoleva zimi. Uvek strpljivo sačeka da se steknu uslovi da napupi. Trudom ruže nastaje pupoljak. On, nakon zrenja, u jednom trenutku se transformiše u svu lepotu ovog sveta, u ružin cvet, kao radost, revoluciju.
Đorđe Stanojević
Nature & Art projekat